Croatian Bible

John 3

John

Return to Index

Chapter 4

1

 

  Kad Gospodin dozna da su farizeji dočuli kako on, Isus, okuplja i krsti više učenika nego Ivan - 

 


2

 

 iako zapravo nije krstio sam Isus, nego njegovi učenici - 

 


3

 

 ode iz Judeje i ponovno se vrati u Galileju. 

 


4

 

 Morao je proći kroza Samariju. 

 


5

 

 Dođe dakle u samarijski grad koji se zove Sihar, blizu imanja što ga Jakov dade svojemu sinu Josipu. 

 


6

 

 Ondje bijaše zdenac Jakovljev. Isus je umoran od puta sjedio na zdencu. Bila je otprilike šesta ura. 

 


7

 

 Dođe neka žena Samarijanka zahvatiti vode. Kaže joj Isus: "Daj mi piti!" 

 


8

 

 Njegovi učenici bijahu otišli u grad kupiti hrane. 

 


9

 

 Kaže mu na to Samarijanka: "Kako ti, Židov, išteš piti od mene, Samarijanke?" Jer Židovi se ne druže sa Samarijancima. 

 


10

 

 Isus joj odgovori: "Kad bi znala dar Božji i tko je onaj koji ti veli: 'Daj mi piti', ti bi u njega zaiskala i on bi ti dao vode žive." 

 


11

 

 Odvrati mu žena: "Gospodine, ta nemaš ni čime bi zahvatio, a zdenac je dubok. Otkuda ti dakle voda živa? 

 


12

 

 Zar si ti možda veći od oca našeg Jakova koji nam dade ovaj zdenac i sam je iz njega pio, a i sinovi njegovi i stada njegova?" 

 


13

 

 Odgovori joj Isus: "Tko god pije ove vode, opet će ožednjeti. 

 


14

 

 A tko bude pio vode koju ću mu ja dati, ne, neće ožednjeti nikada: voda koju ću mu ja dati postat će u njemu izvorom vode koja struji u život vječni." 

 


15

 

 Kaže mu žena: "Gospodine, daj mi te vode da ne žeđam i da ne moram dolaziti ovamo zahvaćati." 

 


16

 

 Nato joj on reče: "Idi i zovi svoga muža pa se vrati ovamo." 

 


17

 

 Odgovori mu žena: "Nemam muža." Kaže joj Isus: "Dobro si rekla: 'Nemam muža!' 

 


18

 

 Pet si doista muževa imala, a ni ovaj koga sada imaš nije ti muž. To si po istini rekla." 

 


19

 

 Kaže mu žena: "Gospodine, vidim da si prorok. 

 


20

 

 Naši su se očevi klanjali na ovome brdu, a vi kažete da je u Jeruzalemu mjesto gdje se treba klanjati." 

 


21

 

 A Isus joj reče: "Vjeruj mi, ženo, dolazi čas kad se nećete klanjati Ocu ni na ovoj gori ni u Jeruzalemu. 

 


22

 

 Vi se klanjate onome što ne poznate, a mi se klanjamo onome što poznamo jer spasenje dolazi od Židova. 

 


23

 

 Ali dolazi čas - sada je! - kad će se istinski klanjatelji klanjati Ocu u duhu i istini jer takve upravo klanjatelje traži Otac. 

 


24

 

 Bog je duh i koji se njemu klanjaju, u duhu i istini treba da se klanjaju." 

 


25

 

 Kaže mu žena: "Znam da ima doći Mesija zvani Krist - Pomazanik. Kad on dođe, objavit će nam sve." 

 


26

 

 Kaže joj Isus: "Ja sam, ja koji s tobom govorim!" 

 


27

 

 Uto dođu njegovi učenici pa se začude što razgovara sa ženom. Nitko ga ipak ne zapita: "Što tražiš?" ili: "Što razgovaraš s njom?" 

 


28

 

 Žena ostavi svoj krčag pa ode u grad i reče ljudima: 

 


29

 

 "Dođite da vidite čovjeka koji mi je kazao sve što sam počinila. Da to nije Krist?" 

 


30

 

 Oni iziđu iz grada te se upute k njemu. 

 


31

 

 Učenici ga dotle nudili: "Učitelju, jedi!" 

 


32

 

 A on im reče: "Hraniti mi se valja jelom koje vi ne poznajete." 

 


33

 

 Učenici se nato zapitkivahu: "Da mu nije tko donio jesti?" 

 


34

 

 Kaže im Isus: "Jelo je moje vršiti volju onoga koji me posla i dovršiti djelo njegovo. 

 


35

 

 Ne govorite li vi: 'Još četiri mjeseca i evo žetve?' Gle, kažem vam, podignite oči svoje i pogledajte polja: već se bjelasaju za žetvu. 

 


36

 

 Žetelac već prima plaću, sabire plod za vječni život da se sijač i žetelac zajedno raduju. 

 


37

 

 Tu se obistinjuje izreka: 'Jedan sije, drugi žanje.' 

 


38

 

 Ja vas poslah žeti ono oko čega se niste trudili; drugi su se trudili, a vi ste ušli u trud njihov." 

 


39

 

 Mnogi Samarijanci iz onoga grada povjerovaše u njega zbog riječi žene koja je svjedočila: "Kazao mi je sve što sam počinila." 

 


40

 

 Kad su dakle Samarijanci došli k njemu, moljahu ga da ostane u njih. I ostade ondje dva dana. 

 


41

 

 Tada ih je još mnogo više povjerovalo zbog njegove riječi 

 


42

 

 pa govorahu ženi: "Sada više ne vjerujemo zbog tvoga kazivanja; ta sami smo čuli i znamo: ovo je uistinu Spasitelj svijeta." 

 


43

 

 Nakon dva dana ode odande u Galileju. 

 


44

 

 Sam je Isus doduše izjavio da prorok nema časti u svom zavičaju. 

 


45

 

 Kad je dakle stigao u Galileju, Galilejci ga lijepo primiše jer bijahu vidjeli što je sve učinio u Jeruzalemu za blagdana. Jer su i oni bili uzišli na blagdan. 

 


46

 

 Dođe dakle ponovno u Kanu Galilejsku, gdje bijaše pretvorio vodu u vino. Ondje bijaše neki kraljevski službenik koji je imao bolesna sina u Kafarnaumu. 

 


47

 

 Kad je čuo da je Isus došao iz Judeje u Galileju, ode k njemu pa ga moljaše da siđe i ozdravi mu sina jer već samo što nije umro. 

 


48

 

 Nato mu Isus reče: "Ako ne vidite znamenja i čudesa, ne vjerujete!" 

 


49

 

 Kaže mu kraljevski službenik: "Gospodine, siđi dok mi ne umre dijete." 

 


50

 

 Kaže mu Isus: "Idi, sin tvoj živi!" Povjerova čovjek riječi koju mu reče Isus i ode. 

 


51

 

 Dok je on još silazio, pohite mu u susret sluge s viješću da mu sin živi. 

 


52

 

 Upita ih dakle za uru kad mu je krenulo nabolje. Rekoše mu: "Jučer oko sedme ure pustila ga ognjica." 

 


53

 

 Tada razabra otac da je to bilo upravo onog časa kad mu Isus reče: "Sin tvoj živi." I povjerova on i sav dom njegov. 

 


54

 

 Bijaše to drugo znamenje što ga učini Isus po povratku iz Judeje u Galileju. 

 


John 5

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: