Croatian Bible

Psalms 106

Psalms

Return to Index

Chapter 107

1

 

  Hvalite Jahvu jer je dobar, jer je dovijeka ljubav njegova! 

 


2

 

 Tako nek' reknu svi otkupljenici koje Jahve otkupi iz ruke dušmanske 

 


3

 

 i koje skupi iz svih zemalja, s istoka i sa zapada, sa sjevera i s juga. 

 


4

 

 Lutahu pustinjom, u samoći pustoj, puta ne nalazeć' do naseljena grada. 

 


5

 

 Gladni su bili, žeđu izmoreni, duša je klonula u njima. 

 


6

 

 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi, i on ih istrže iz svih nevolja. 

 


7

 

 Pravim ih putem pÓovede da stignu ka gradu naseljenu. 

 


8

 

 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim! 

 


9

 

 Jer gladnu dušu on nasiti, dušu izgladnjelu on napuni dobrima. 

 


10

 

 U mraku sjeđahu i u tmini, sputani bijedom i gvožđima, 

 


11

 

 jer su prkosili besjedama Božjim i prezreli naum Svevišnjega. 

 


12

 

 Srce im stoga skrši patnjama: posrtahu, a ne bješe nikog da im pomogne. 

 


13

 

 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja. 

 


14

 

 Izvede ih iz tmina i mraka, raskide okove njihove. 

 


15

 

 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim! 

 


16

 

 Jer razbi vrata mjedena i gvozdene polomi zasune. 

 


17

 

 Zbog svojih bezakonja bolovahu oni, ispaštajuć' svoje opačine: 

 


18

 

 svako se jelo gadilo duši njihovoj, do vrata smrti oni dođoše. 

 


19

 

 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja. 

 


20

 

 Riječ svoju posla da ih ozdravi i život im spasi od jame grobne. 

 


21

 

 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim! 

 


22

 

 Nek' prinose žrtve zahvalnice i kličući nek' djela njegova kazuju! 

 


23

 

 Oni koji lađama zaploviše morem da po vodama silnim trguju: 

 


24

 

 oni vidješe djela Jahvina, čudesa njegova na pučini. 

 


25

 

 On reče i olujni se vjetar uzvitla što u visinu diže valove mora. 

 


26

 

 Do neba se dizahu, u bezdan se spuštahu, u nevolji duša im ginula. 

 


27

 

 Teturahu i posrtahu kao pijani, sva ih je mudrost izdala. 

 


28

 

 Tada zavapiše Jahvi u svojoj tjeskobi i on ih istrže iz svih nevolja. 

 


29

 

 Smiri oluju u tih povjetarac, valovi morski umukoše. 

 


30

 

 Obradovaše se tišini, u željenu luku on ih povede. 

 


31

 

 Neka hvale Jahvu za dobrotu njegovu, za čudesa njegova sinovima ljudskim! 

 


32

 

 Neka ga uzvisuju u narodnom zboru, neka ga hvale u vijeću staraca! 

 


33

 

 On pretvori rijeke u pustinju, a izvore vodene u žednu zemlju; 

 


34

 

 plodonosnu zemlju u slanu pustaru zbog zloće žitelja njezinih. 

 


35

 

 On obrati pustinju u jezero, a zemlju suhu u vodene izvore 

 


36

 

 i naseli ondje izgladnjele te podigoše grad gdje će živjeti. 

 


37

 

 Zasijaše njive, posadiše vinograde što im doniješe obilnu ljetinu. 

 


38

 

 I on ih blagoslovi te se namnožiše silno i stada im se ne smanjiše. 

 


39

 

 Prorijeđeni bjehu i prezreni pod teretom patnja i nevolja. 

 


40

 

 Onaj što izlijeva prezir na knezove pusti ih da po bespuću pustom lutaju. 

 


41

 

 Iz nevolje pÓodiže ubogog i obitelji k'o stada ÓumnožÄi. 

 


42

 

 Videć' to, čestiti neka se raduju, a zloća neka sebi usta začepi! 

 


43

 

 Tko je mudar nek' o svemu tom razmišlja i nek' uvidi dobrotu Jahvinu! 

 


Psalms 108

 

 

 

HTMLBible Software - Public Domain Software by johnhurt.com

 


Other Items are Available At These Sites: